COLLEGIUM MUSICUM – БЕОГРАД, СРБИЈА
Факултет музичке уметности у Београду је 1971. године основаo Академски хор Collegium musicum и до данас је око 500 изабраних студенткиња ове институције учествовало у раду ансамбла. Хор је створио тада највећи ауторитет у области хорског извођаштва, проф. Војислав Илић, а светску славу подарила му је проф. емеритус Даринка Матић Маровић. Актуелни дригент хора је др ум. Драгана Јовановић, ванр. проф. на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду. Collegium musicum је један од најеминентнијих хорова у Србији и 2017. године указом председника Републике Србије одликован је златном медаљом за изузетне заслуге, чување традиције хорског певања и промоцију српске културе у свету. Хор је до сада одржао преко 3000 концерата широм земље и света. Академски хор Collegium musicum остварио је трајне снимке за Радио телевизију Србије, Национални радио Норвешке, Италијанску националну радио телевизију (RAI), РТВ Мексико и друге. Нека од ремек-дела хорске уметности остала су забележена на плочама Хиљадити концерт Колегиум музикума, Духовна музика Запада, као и на компакт-диск издањима Боје и звуци Балкана, Сирене и Три звука Мокрањца (интегрално издање Руковети Стевана Стојановића Мокрањца у транскрипцији Војислава Илића). Репертоар хора обухвата дела композитора различитих стилских епоха, од ране музике до савременог музичког стваралаштва. Академски хор Collegium musicum добитник је бројних признања и награда, како у Србији, тако и у инстранству. Академски хор Collegium musicum учествовао је на свим значајнијим фестивалима у Србији али и на престижним фестивалима у иностранству од Мексика, Аргентине, Кубе и Кине.
ДР УМЕТНОСТИ ДРАГАНА ЈОВАНОВИЋ, ДИРИГЕНТ ХОРА COLLEGIUM MUSICUM
Др ум. Драгана Јовановић дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за дириговање Факултета музичке уметности у Београду, у класи проф. Даринке Матић Маровић. Запослена је на месту ванредног професора за хорско певање и дириговање на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду где је од 2019. до 2025. године деловала и као продекан за међународну сарадњу и пројекте. Са Академским хором Collegium musicum и Мешовитим хором Факултета музичке уметности у Београду наступала је широм Србије, као и у иностранству. Диригентски ангажман са овим хоровима и Хором Обилић АКУД Бранко Крсмановић започела је још као студент у припреми бројних вокално-инструменталних дела. Гостовала је на домаћим фестивалима као што су Бемус, Трибина композитора, Интернационално такмичење Музичке омладине, Дани Београда, Фестивал документарног и краткометражног филма, Миксер фестивал, Харфафест, Хорови међу фрескама у Београду, Мокрањчеви дани у Неготину, Интернационалне Нишке хорске свечаности и Музички едикт у Нишу. Била је ангажована као професор и диригент Мешовитог хора и Симфонијског оркестра средње музичке школе Коста Манојловић у Земуну, диригент Симфонијског оркестра ФМУ у Београду, корепетитор Оперског Студиа Народног позоришта у Београду и корепетитор и диригент Мешовитог хора Радио Телевизије Србије, као и гостујући професор на Академији умјетности у Бања Луци (Босна и Херцеговина) и Свеучилишту Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку (Хрватска). У последњој декади, Драгана Јовановић окренута је ауторским и коауторским уметничким интердисциплинарним пројектима који испитују савремено хорско и диригентско извођаштво у сусрету са покретом, мизансценом, простором, светлом, електроником, драматургијом, визуалима. Аутор је тротомне књиге Антологија српске музике за дечје и женске хорове композитора друге половине 19. и прве половине 20. века, ЦД издања: Боје и звуци Балкана, Сирене и Три звука Мокрањца, као и више радова, семинара и радионица из области диригентске интерпретације и хорског певања. Од 2024. године је уметнички директор међународног Tivat Music Festival-а у Црној Гори.
ПРОГРАМ
- Оче наш – Миодраг Говедарица (1950 – 2025)
- Оче наш (глагољашка молитва из Жмана на Дугом отоку) – непознати аутор
- Богородице Дјево – Александар Симић (1973)
- Три православне химне – Андреј Макор (1987)
Богородице Дјево (руски напев)
Тебе појем (бугарски напев)
Оче наш (омаж Николају Кедрову) - Тебе појем – Ст. Ст. Мокрањац (1856 – 1914)
- Псалам 150 – Ернани Агуирар (1950)
- Stabat Mater – Золтан Кодаљ (1882 – 1967)
- Света љубав – Георги Свиридов (1915 – 1998)
- Четврти духовни стих – Марко Тајчевић (1900 – 1984) Давидов псалам (95, 1) транскрипција Војислава Илића